Zaposleni koji je već u radnom odnosu sa punim radnim vremenom, može raditi kod drugog poslodavca uz određena ograničenja. Taj rad se obavlja na osnovu ugovora o dopunskom radu. Postoji ograničenje u pogledu radnog vremena, odnosno ugovor o dopunskom radu može da se zaključi najviše do jedne trećine punog radnog vremena.
Dakle, imamo dva uslova, da bi postojao dopunski rad:
- da je lice već zaposleno sa punim radnim vremenom,
- i da je radno vreme kod drugog poslodavca ograničeno do jedne trećine punog radnog vremena.
Iz ovoga zaključujemo da nezaposleno lice, ili zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom, ne mogu zaključiti ugovor o dopunskom radu. Naravno, tu postoje još individualna ograničenja koja se tiču vrste posla koji se obavlja kod poslodava, ili je tako nešto već dogovoreno sa sadašnjim poslodavcem.
Bitno je napomenuti da se ugovor o dopunskom radu ne smatra radom u radnom odnosu, već se primenjuju pravila obligacionog prava o dvostrano teretnim pravnim poslovima. To znači da lice koje radi na osnovu tog ugovora, nema pravo na godišnji odmor, bolovanje, troškove prevoza i sl. po automatizmu, već se sva prava i obaveze moraju jasno utvrditi u samom ugovoru o dopunskom radu.
